Da li ste nekada čuli za homoljski kačamak? Da li ste ga probali? Ako niste, ne znate šta propuštate. Na istoku Srbije, u Homolju, ali i Zviždu kačamak je vrhunski i neprevaziđen specijalitet, koji je s pravom uvršten i na jelovnike nekih od najpoznatijih evropskih restorana.
Ono što razlikuje pripremu holmoljskog kačamaka od onih na koje smo navikli, jeste tradicionalno suđe za pripremu, ali i sama vrsta kukuruza koja se koristi. Ovaj se specijalitet sprema u kotliću koji treba biti tučan ili od bakra.
Homoljski kačamak se priprema od posebne vrste kukuruza, tačnije belog kukuruznog brašna, koga su još naši stari nazivali starim seljačkim tvrduncem. Kukuruz se melje na tradicionalan način, u vodenici potočari. Nije to jedino što ga razlikuje od ostalih. Brašno se iz džaka uzima drvenim kutlom i ne dolazi u dodir sa metalom ili plastikom, samo sa vodeničkim kamenom na kojem se samleven kukuruz i jutanom ili papirnom vrećom u kojoj je brašno pohranjeno.
Sada sledi sama priprema. Najbolje je homoljski kačamak pripremati na otvorenom ognjištu, ali to nije obavezno. U kotlić se sipaju dva litra vode i sačekamo da voda provri. Tada na red dolazi so, koju dodajte više ili manje, po ukusu. Kada je voda dovoljno slana, dodaje se belo kukuruzno brašno i meša drvenom varjačom nekih 35 minuta da se sve grudvice dobro razbiju i brašno skuva.
Znaćete da je kačamak gotov onda kada se počne lepo odvajati od stenki kotlića. Tradicionalni način pripreme podrazumeva i da se gotov kačamak istrese odmah na drvenu dasku ili lopar, koji se izrađuje od bukve. Kačamak se zatim seče na komade i to isključivo koncem ili drvenim nožem, nikako metalnim ili plastičnim.
Kada je kačamak gotov, domaćini ga na sto iznose zajedno sa nadaleko poznatim homoljskim sirom, ovčijim ili kravljim, koji se često meša i sa mlekom. Homoljski kačamak možete jesti i uz kiselo mleko, ali i uz kuvana mesna jela, poput gulaša ili paprikaša ,,bećara“. Odlično se slaže i sa prženim mesom, naročito hladnim pečenjem, što predstavlja idealnu kombinaciju toplog i hladnog.
Od jagnjetine ispod sača do baklave sa šumskim voćem Pored lekovite vode i čistog vazduha Sokobanja ima i izuzetnu gastro ponudu, pa su tako specijaliteti sokobanjskog kraja čuveni i izvan
Hrana na Kopaoniku je ono zbog čega se mnogi, nakon prve posete, ponovo vraćaju ovoj srpskoj planini. Slobodno možemo reći da je kopaonička kuhinja spoj tradicionalnog i modernog, uz neizostavne
Photos by: Dejan Todorović Takmičenje u brzom razvijaju testa, gastro blogeri, najbolji kuvari iz Srema koji će pripremati specijalitete u centralnom delu manifestacije, tajni sastojak kolača u kome je uživao
„Al’ se nekad dobro jelo… baš“, kaže čuvena Đoletova pesma, i to s dobrim razlogom. Dobro se jelo nekada, a isto je tako i sada, duž cele Vojvodine. Tradicionalna vojvođanska
Mirisi i ukusi istočnih i zapadnih kultura spojili su se na Kosovu i oblikovali jedinstvenu i neponovljivu kuhinju ovog dela Srbije. Kombinacija domaćih sastojaka pripremljenih na tradicionalni način i po
Domaća, prirodna hrana je ogroman potencijal. Svest o tome doprinela je ideji o pokretanju farme koza koja nudi vlastite, kvalitetne proizvode izrađene od svežeg kozjeg mleka, po tradicionalnoj srpskoj recepturi.
Od bureka, preko ajvara do roštilja Srbija je poznatai potome što se ovde „dobro jede“. O srpskoj kuhinji se govori i piše. U Srbiji se gosti srdačno dočekuju, dok je
Srbija se nalazi među popularnim vinskim destinacijama čemu svedoče i brojne nagrade koje dobijaju proizvođači vina iz naše zemlje. Na izboru najboljih i najkvalitetnijih svetskih vina Dekanter (Decanter World Wine
Iako se za destilaciju i proizvodnju alkoholnih pića znalo još za vreme drevnog Egipta, ista su se vekovima koristila za lečenje. Na našim prostorima običaj konzumacije jakih alkoholnih pića datira
Vinogradarstvo i vinarstvo su među najrazvijenijim granama negotinske krajine koja ima ogroman vinski potencijal, veliki broj sunčanih dana i plodno tle za uzgoj grožđa, kao i blizinu Dunava. Zašto treba
Srbija zauzima prvo mesto u Evropi po proizvodnji šljive, dok su u svetu ispred nje samo Kina i Indija. Većina roda šljive koristi se za pripremu šljivovice koja spada u žestoka
Tradicija ispijanja vina i gajenja vinove loze duboko je vezana za Srbiju čemu svedoče arheološke iskopine Sirmijuma i drugih lokaliteta u Srbiji gde su pronađene vinske amfore koje datiraju još