„Al’ se nekad dobro jelo… baš“, kaže čuvena Đoletova pesma, i to s dobrim razlogom. Dobro se jelo nekada, a isto je tako i sada, duž cele Vojvodine. Tradicionalna vojvođanska trpeza, naročito ako vas put nanese na neki od salaša, pravi je raj za svakog gurmana.
Obrok u Vojvodini počinje supom. Najčešće je zovu „žuta supa“, jer se u prošlosti kuvala od guščijeg mesa, a takva nije retkost ni danas, mada će veoma često pred vas izneti i onu kokošiju, ili petlovsku, a tu je i supa od fazana, kao i morčja supa, pripremljena od mesa kokoške morkinje ili morke. Nemojte se iznenaditi i ako u supi, umesto rezanaca, dobijete domaće, takođe tradicionalne, knedle s grizom.
Vojvođanski gulaši i paprikaši su priča za sebe. Osim onih od mesa divljači, tu su i goveđi ili gulaši od mešanog mesa, koji su se krčkali satima, blago ili više pikantni i bogatog ukusa. Znajte da je svaki od vojvođansih gulaša veoma zasitan i često vam ne treba niša više da biste bili potpuno siti.
Ako vam je ipak preostalo mesta, ili domaćici niste dozvolili da vam servira previše, što će, znajte, biti teška bitka iz koje nećete nužno izaći kao pobednik, obavezno probajte i rinflajš. Reč je pravom vojvođanskom, ili kako ga ovde vole zvati, švapskom jelu. Sama reč rinflajš, u prevodu sa nemačkog jezika, znači goveđe meso, mada se ovaj specijalitet neretko priprema i od kokošijeg mesa. Rinflajš se uglavnom služi s renom, ali i sa različitim vrstama soseva, u kojima osnovu najčešće čini paradajz. Meso se kuva, a nakon skidanja masnoće, sipa se nova voda i dodaje povrće, poput šargarepe, krompira, nekada i celera.
Bez obzira na to gde živite, teško da niste bar čuli, ako ne i probali čuvene vojvođanske paprikaše. Poput gulaša, i oni se pripremaju na starinski način, od domaćih sastojaka, različitih vrsta mesa, a postoji i riblja varijanta koja vas prosto tera na kašiku više. Najčešće ga u Vojvodini služe sa rezancima ili sa knedlicama.
Posebno mesto u veoma bogatoj vojvođanskoj kuhinji čini i perkelt. I ovaj se specijalitet može pripremati od različitih vrsta mesa, sličan je gulašu, ali se tokom kuvanja dodaje znatno manja količina vode. Najčešće će vam biti poslužen sa galuškama, što je mađarski naziv za njoke, koje se za razliku od italijanskih prave sa sirom.
Eh, a sada dolazimo do slatkiša. Nadaleko je čuvena vojvođanska štrudla i ona je neizostavan deo trpeze u ovom delu naše zemlje. Ukusna, mirisna, prosto se topi u ustima. Veoma često se pravi sa makom ili orasima, ali nisu retka ni druga slatka punjenja.
Nećete pogrešiti ni ako se odlučite za šnenokle ili knedle sa šljivama, mada se danas neretko u šljive dodaje i čokolada, što je dodatni plus, slažu se zaljubljenici u ovaj tradicionalni desert, čija priprema zahteva i zavidnu veštinu.
U gastro ponudi Vojvodine visoko kotira i slatka pita od bundeve, ili, kako je ovde zovu, pita od ludaje. Može vam se učiniti neobičnom, ali vas uveravamo da nećete pogrešiti ako se odlučite upravo za nju.
Malo je ovde mesta da vas provedemo kroz sve vojvođanske ukuse, zato vas pozivamo da sami krenete na gastro putovanje ovim krajevima i dozvolite sebi čak i neki zalogaj više.